Пређи на садржај

Не окрећи се

С Википедије, слободне енциклопедије
Не окрећи се
Постер филма
Проследите упозорење.
Изворни насловDon't Look Now
ИМДБ 7,2/10 (54 054 гласова)
Жанрхорор
драма
трилер
мистерија
РежијаНиколас Роуг
СценариоАлан Скот
Крис Брајант
ПродуцентПитер Кац
Темељи се наистоимена прича Дафне ди Морије
Главне улогеЏули Кристи
Доналд Садерланд
МузикаПино Донађо
Директор
фотографије
Ентони Ричмонд
МонтажаГрим Клифорд
Продуцентска
кућа
Casey Productions
Eldorado Films
ДистрибутерBritish Lion Films
F.A.R. International Films
Година1973.
Трајање110 минута
ЗемљаУједињено Краљевство УК
Италија Италија[1]
Језикенглески
Буџет1,1 милиона долара
НаградеНаграда БАФТА за најбољу кинематографију
IMDb веза

Не окрећи се (енгл. Don't Look Now) је британско-италијанска филмска хорор драма из 1973. године, редитеља Николаса Роуга са Џули Кристи и Доналдом Садерландом у главним улогама. Филм је рађен по истоименој причи Дафне ди Морије. Добитник је Награде БАФТА за најбољу кинематографију, а поред тога био је номинован у још пет категорија ове награде.

Репутација филма је временом расла и данас се сматра култним класиком, као и једним од најзначајнијих остварења хорор жанра. На сајтовима Ротен томејтоуз и Метакритик оцењен је са 95% и смештен у златну категорију филмова који се морају погледати. Не окрећи се је смештен на 12. место листе 100 најбољих хорор филмова часописа Тајм аут.[2]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Џон и Лаура Бакстер живе у Енглеској са својих двоје деце, Кристином и Џонијем. Једног дана, Кристина упада у језеро, које се налазило поред породичне куће, и упркос покушају њеног оца да је спасе, она умире. Након неког времена, Џон и Лаура одлазе у Венцеија, где је Џон добио посао на рестаурацији једне цркве. Лаура се у ресторану упознаје са две старије госпође, сестре Хедер и Венди. Хедер тврди да је медијум и да упркос томе што је слепа, види њену покојну ћерку.

Џон проналази ћерку у језеру.

Лаура одлази код Хедер и Венди кући и њих три започињу сеансу с покушајем да успоставе контакт са Кристином. Када се врати у хотел, Лаура говори Џону шта је урадила и преноси му Хедерино упозорење да је у великој опасности и да што пре мора да напусти Венецију, поготово што је на слободи серијски убица. Џон се љути на Лауру и брани јој да се убудуће виђа са Хедер, за коју сматра да је варалица. Међутим, исте вечери добијају позив из Енглеске који их обавештава да се њихов син повредио у интернату. Лаура се због тога већ наредног јутра враћа за Енглеску, а Џон остаје у Венецији.

Шетајући градом, Џон угледа своју супругу на броду, обучену у црнину и у пратњи Хедер и Венди. Забринут за Лаурино ментално здравље, Џон пријављује нестанак супруге полицији и као осумњичене наводи сестре Хедер и Венди. Међутим, када позове свог сина у Енглеску и сазна да је Лаура већ стигла тамо, он схвата да није могла бити на броду тог истог дана у Венецији. Оно што не схвата је да је сцена коју је видео заправо била визија будућности, која му наговештава његову сопствену смрт...

Када стигне у полицију да пријави да је пронашао Лауру, Џон затиче Хедер коју полицајци већ испитују. У знак извињења понуди јој да је отпрати до хотела. Убрзо након што стигну у хотел и Џон оде, Хедер пада у транс. Када дође себи, она преклиње Венди на нађе Џона и врати га, јер ће се у супротном нешто ужасно десити, али Венди не успева да га стигне. У међувремен, Џон примећује девојчицу у црвеном капуту која бежи у једну напуштену палату. Пошто га подсећа на његову ћерку у тренутку када се удавила, Џон је прати. Испоставља се да особа коју је пратио није била девојчица, већ застрашујућа жена патуљастог раста, која вади нож и убија га.

Глумац Улога
Џули Кристи Лаура Бакстер
Доналд Садерланд Џон Бакстер
Хилари Мејсон Хедер
Клелија Матаније Венди
Масимо Серато бископ Барбариго
Ренато Скарпа инспектор Лонги
Ђорђо Трестини радник
Леополдо Тријесте менаџер хотела
Дејвид Три Ентони Бебиџ
Ен Рај Менди Бебиџ
Николас Солтер Џони Бакстер
Шерон Вилијамс Кристина Бакстер
Бруно Катанео детектив Сабионе
Аделина Поерио патуљак

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „A Venezia... un dicembre rosso shocking (1973)”. Archivio del Cinema Italiano On-Line. Приступљено 15. 11. 2019. 
  2. ^ „The 100 best horror films: the full list – 20–1”. Time Out. London. април 2012. Архивирано из оригинала 13. 8. 2013. г. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]